о НОР н. Ј, т. XII, књ.1, Београд, 1978, с. 458–460.
102
З.д.и.п. о НОР н.Ј, т. XII, књ.1, Београд, 1978, с. 463.
103
Месна команда Крагујевца, Обзнана, 21. октобар 1941.
104
ВА, NAV-T-501, мф. 246, л. 555–558.
105
Дедијер В. Дневник. Београд, 1951, ц. 33–34; Зборник докумената и материјала о октобарском покољу 1941. у Крагујевцу, Крагујевац, 1953.
106
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 174.
107
Интересно отметить, что именно в эти дни, 25 октября 1941 г. к Д. Михаиловичу прибыла первая английская миссия.
108
Димитријевић Б., Николић К.,Ђенерал Михајловић. Биографија, Београд, 2004, с.167–170.
109
Matl J. Jugoslawien im zweiten Weltkrieg, Köln, 1954.
110
См. сообщения об этом участников событий – Б. Пантича, Й. Матла, А. Шварца в Карапанџић Б.М. Грађански рат у Србији 1941–1945. Београд, 1993. С. 429–430; ВА, NAV-T-77, 1934 / 6506108-15.
111
Марјановић Б. Осовина Београд – Берлин: економски односи Србија (Југославија) – Немачка, Београд, 2007; Чалић М.-Ж. Социјална историја Србије 1815–1941, Београд, 2004.
112
Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41—1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 22–95.
113
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 101–111.
114
Terzić V. Slom Kraljevine Jugoslavije 1941: uzroci i posledice poraza. knj 2, Beograd – Ljubljana – Titograd, 1982, с. 279–280; Avramovski Ž. Treći Rajh i Borski rudnik, Bor, 1975. s. 149–151; Petrović D. Istočna Srbija u ratu i revoluciji. Beograd, 1985. S. 26; Obradović M. Dve krajnosti u političkoj delatnosti ruskih izbeglica. Tokovi istorije. 1997, № 1–2. S.143; Јаковљевић Р. Руси у Србији. Београд, 2004. С. 33–37.
115
Čulinović F. Okupatorska podjela Jugoslavije, Zagreb, 1970; Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41 – 1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 256–269, 344–345; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 117–128.
116
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1131; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 142–154.
117
Из 470 тыс. сербских хозяйств недичевской Сербии в 1942 г. около 85 % можно было отнести к бедняцким и середняцким (до 10 гектаров), около 10 % к зажиточным (10–20 га) и лишь оставшиеся 5 % можно было бы назвать товарными (свыше 20 га), т. е. пригодными для прямых изъятий продуктов труда. Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с.170.
118
Здесь и далее мы опираемся на подробный обзор экономической ситуации Сербии, который дают опубликованные суммарные ежегодные доклады Ф.Нойхаузена. З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1126–1165; књ. 3, Београд, 1979, с. 743–814.
119
Доходило до того, что министр народного хозяйства М. Олчан ворвался в здание Управления питания, где, созвав всех чиновников в зал заседаний, размахивая пистолетом, произнес перед ними пламенную, но короткую речь, пригрозив расстреливать без суда и следствия всех, кто будет заподозрен в коррупции. Однако коррупция в «Дирисе» не прекратилась до самого конца его существования, а вот Олчан на месте министра оставался сравнительно недолго. ИАБ, ф. BdS, д. O-39.
120
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ. 2, Београд, 1979, с. 1133.
121
Српски народ, 7. август, 1942; ВА, NAV-N-T-120, мф. 200, л. 153774.
122
ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 1024–1034.
123
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 272–277; Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 1, Beograd, 1979, s. 359–395.
124
Исключение составляли несколько фабрик, построенных незадолго до войны и занимавшихся производством радиоаппаратуры, оптических приборов и резервных частей для нужд люфтваффе.
125
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с.295.
126
ВА, NAV-N-T-501, мф. 256, л. 1024–1034.
127
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 309.
128
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 328.
129
Borković M. Kontrarevolucija u Srbiji. Kvislinška uprava 1941–1944, knj. 2, Beograd, 1979, s. 64; Ristović M. Nemački «novi poredak» i jugoistočna Evropa: 1940/41 – 1944/45: planovi o budućnosti i praksa. Beograd, 1991, s. 263; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 316.
130
Schlarp K. Wirtschaft und Besatzung in Serbien 1941–1944, Steiner, 1998, s.220; Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002, с. 325.
131
Всего потери Югославии в годы Второй мировой войны оцениваются в 1 014 000 – 1 027 000 человек (демографические потери 1 925 000 – 2 022 000), около половины которых были сербами. Для сравнения скажем, что общее число погибших всех национальностей в недавней войне в Боснии составило около 100 000 человек. Kočović B. Żrtve Drugog svetskog rata u Jugoslaviji. London, 1985; Žerjavić V. Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Zagreb, 1992; Janjetović Z. Od Auschwitza do Brijuna. Pitanje odštete žrtvama nacizma u jugoslavensko-zapadnonjemačkim odnosima. Zagreb, 2007; http://www.jusp-jasenovac.hr; Golubović Z. Racija u južnoj Bačkoj 1942. godine, Novi Sad, 1992.
132
Реџић В. Грађански рат у Црној Гори: 1941–1945. године. Књ. 1–2, Подгорица, 2002; Petrović R. Crnogorske ustaše, Beograd, 2005.
133
З.д.и.п. о НОР н. Ј, т. XII, књ.
