and the Massacres, London, 1986.
Tomasevich J. The Chetniks. Stanford, 1975.
Žerjavić V. Gubici stanovništva Jugoslavije u Drugom svetskom ratu. Zagreb, 1992.
Алексић Д. Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002.
Беговић С. Логор Бањица, Београд, 1989.
Беляков C. Усташи: между фашизмом и этническим национализмом, Екатеринбург, 2009.
Божовић Б. Београд под комесарском управом 1941. Београд, 1998.
Божовић Б. Специјална полиција у Београду 1941–1944. Београд, 2003.
Божовић Б. Страдање Јевреја у окупираном Београду. 1941–1944. Београд, 2004.
Војиновић М. Биоскопи у Београду 1941–1944. године. Београд, 2008.
Восточная Европа между Гитлером и Сталиным. 1939–1941 гг. / Отв. ред. В.К. Волков, Л.Я. Гибианский. М., 2000.
Давидовић Г., Тимотијевић М. Затамњена прошлост. Историја равногораца чачанског краја. Чачак – Краљево, 2004.
Деспотовић Д. Кочевски рог: ратни злочин или праведна одмазда. Београд, 1992.
Димитријевић Б., Николић К. Ђенерал Михајловић. Биографија. Београд, 2004.
Живановић С. Ђенерал Михаиловић и његово дело, Трећи српски устанак, књ. 1. Чикаго, 1962.
Записи из добровољачке борбе I–V. Минхен, 1954–1959.
Зборник докумената и података о НОР-у народа Југославије (даље З.д.и.п. о НОР н. Ј). Београд, од 1949.
Ивановић П. Ко су Љотићевци. Чикаго, 1954.
Јеличић Д. Кинематографске делатности у окупираном Београду, Дипломски рад на Факултету драмских уметности. Београд, 1986.
Јовановић Н. Смедерево је било добро обновљено: Димитрије Љотић и делатност Изванредног комесаријата 1941–1944. Смедерево, 2001.
Карапанџић Б. Грађански рат у Србији 1941–1945, Кливленд, 1958.
Карапанџић Б. Кочевска споменица: Кочевски Рог 1945–1995. Кливланд, 1995.
Карапанџић Б. С вером у Бога за краља и отаџбину! Добровољци: 1941–1991, Кливеланд, 1991.
Кољанин М. Немачки логор на Београдском сајмишту 1941–1944. Београд, 1992.
Коминтерн и вторая мировая война. М., 1994.
Краков С. Генерал Милан Недић. Београд, 1995.
Куљић Т. Превладавање прошлости: узроци и правци промене слике историје крајем XX века. Београд, 2002.
Љотић Д. Сабрана дела.
Марјановић Б. Осовина Београд – Берлин: економски односи Србија (Југославија) – Немачка. Београд, 2007.
Марковић В. Театри окупиране престонице, Београд, 1998.
Мартиновић-Бајица П. Милан Недић. Београд, 2003
Матејић М., Карапанџић Б. Са крстом у руци и љубављу у срцу: о свештеницима и монасима Српске православне цркве који су припадали Љотићевом «ЗБОР»-у и Српском добровољачком корпусу. Ваљево, 2008.
Милосављевић О. Потиснута истина: колаборација у Србији 1941–1944. Београд, 2006.
Николић К. Историја равногорског покрета: 1941–1945. Београд, 1999.
Нојбахер Х. Специјални задатак Балкан, Београд, 2005
Односи Југославије и Русије (СССР) 1941–1945. Београд. 1996.
Павловић М., Младеновић Б. Коста Миловановић Пећанац, Београд, 2006.
Парежанин Р. Моја мисија у Црној Гори, Рим, 1960.
Парежанин Р. Други светски рат и Димитрије В. Љотићм. Минхен, 1971.
Пилько Н.С. Словения в годы оккупации. 1941–1945 годы, СПб., 2009.
Пироћанац С. Добровољци: некад и сад! Албум, Нортхамптон, 1994.
Поповић Н. Јевреји у Србији 1918–1941. Београд, 1997.
Радић Р. Живот у временима: Гаврило Дожић: 1881–1950. Београд, 2006.
Русский корпус на Балканах во время II Великой войны 1941–1945 гг. Нью-Йорк, 1963.
Русский Корпус на Балканах во время II Великой войны 1941—45 гг. Cб. II. С.-Петербург, 1999.
Слијепчевић Ђ. Генерал Коста М. Мушицки. Кратак преглед живота и рада. Минхен.
Смирнова Н.Д. Балканская политика фашистской Италии. Очерк дипломатической истории (1936–1941). М., 1969.
Споменица Динарске четничке дивизије, Б.м., 1993.
Споменица православних свештеника – жртава фашистичког терора и палих у народноослободилачкој борби. Београд, 1960.
Стефановић М., Збор Димитрија Љотића: 1934–1945. Београд, 1984.
Тимофеев А.Ю. Русский фактор. Вторая мировая война в Югославии. 1941–1945. Москва, 2010.
Трбојевић Д. Церско-мајевичка група корпуса пуковника Драгослава Рачића. Крагујевац, 2001.
Тришић. Ј. О Милану Недићу, Б. м., 1960 с.47.
Шкаровский М.В. Нацистская Германия и Православная Церковь. Москва, 2002.
Шкодрић Љ. Министарство просвете и вера у Србији, 1941–1944. Судбина инсттуције под оккупацијом. Београд, 2009.
4. Список сокращений
БдС – Командующий полицией безопасности и СД.
КПЮ – Коммунистическая партия Югославии.
НГХ – Независимое государство Хорватия.
НОАЮ – Народно-освободительная армия Югославии (партизаны Й. Тито).
РОК – Русский охранный корпус.
СВО – Сербские вооруженные отряды.
СГС – Сербская государственная стража.
СДК – Сербский добровольческий корпус.
СКМЮ – Союз коммунистической молодежи Югославии.
СП – Специальная полиция.
СПС – Сербская пограничная стража.
СПЦ – Сербская православная церковь.
СУК – Сербский ударный корпус.
ЮВвО – Югославское войско в Отечестве (четники Д. Михаиловича).
Примечания
1
Сталин И.В. Заметки на современные темы (1929). // Сочинения, Том 9, М., 1948.
2
Смирнова Н.Д. Балканская политика фашистской Италии. Очерк дипломатической истории (1936–1941). М., 1969. С. 242; Stafford D.A.T. Soe and British Involvement in the Belgrade Coup d’Etat of March 1941. // Slavic Review. 1977, № 3. P. 399–419.
3
ВА, NAV-N-T-120, мф. 200, л. 153350; Српски народ, 24 јула 1942; Алексић Д., Привреда Србије у Другом светском рату. Београд, 2002. С.161–167.
4
Для сравнения упомянем, что, по довоенной переписи (1931 г.), в Королевстве Югославии проживало 13 934 000 жителей на территории в 247 542 км2. Definitivni rezultati popisa stanovništva od 31. marta 1931. godine, knj. II, Beograd, 1938.
5
Здесь и далее мы цитируем работы Д. Льотича по девятитомному собранию сочинений, которое вышло в Белграде в 2003 году в издательстве «Нова искра», указываются русское название работы, год ее написания и том, в котором она опубликована. Д. Љотић, «Из моей жизни. I часть», 1938 (т. I).
6
Французский ученый и философ XVII века, развивавший представление о трагичности и хрупкости человека (человек – «мыслящий тростник»). Путь постижения тайн бытия и спасения от отчаяния видел в христианстве.
7
Французский политик и философ первой половины XX века, известный монархическимии клерикалистскими взглядами и критикой последствий Французской революции 1789–1799 гг.
8
Один из деятелей католической Контрреформации XVII века, канонизирован. В 1610 г. вместе с Жанной де Шанталь основал женский монашеский орден визитандинок. Дни памяти в католической церкви 24 и 29 января.
9
Средней руки городок в 50 километрах от Белграда.
10
К тому времени Радикальная партия порастеряла и свой радикализм, и оппозиционность, превратившись в умеренно консервативную партию со следами бывшего популизма.
11
Интересно, что общая концепция такого парламентского представительства различных социальных групп уже была в
